То єдна з моіх улюблених співанок. Єй слова то виспівувани през Сусанну вірши Антонича.
***
To jedna z moich ulubionych piosenek. Jej słowa to wyśpiewywane przez Susannę wiersze Antonycza
Сонце не виходит юж так високо на небі як хоцки місяц тому, недолго певно з дерев зачнут спадати листя...
***
Słońce już nie wschodzi na niebie tak wysoko jak choćby miesiąc temu, niedługo pewnie z drzew zaczną spadać liście..
Тоти крас вишиванки в теплих осінних колорах, котри в сумі веце припоминають сушени квіти як живи заохотили ня до вибрання строю в осінним кліматі.
***
Te urocze wyszywane obrazki w ciepłych kolorach, które bardziej przypominają suszone kwiaty niż żywe, zachęciły mnie do wybrania stroju w jesiennym klimacie.
Певно іщи не раз буду втікала строями до теплих вакаційних дні, але покля што виходжу осени напроти! А при оказйі апелую: носме частіше вишиванки! Сут так гарни, містерно вишивани, вкажме іх світу!
***
Pewnie jeszcze nie raz będę ubiorem uciekać do ciepłych wakacyjnych dni, ale jak na razie wychodzę jesieni naprzeciw! A przy okazji apeluję: nośmy częściej wyszywanki! Są tak piękne, misternie zdobione, pokażmy je światu!
Хоц черевики в котри ся обулам не надають ся до ниякой роботи, то якби не било, є сезон викопків, з той рацйі заміщам ту короткий віршик о тим, де і як радят на компери.
***
Choć kozaczki w które się obułam nie nadają się do żadnej roboty, to jakby nie było, jest sezon wykopków. Z tej racji zamieszczam tu krótki wierszyk o tym, gdzie i jak mówi się na ziemniaki.
Компери
Поіхала Оля на новим ровери
За гору до Бортного зберати компери
Втішила ся на то єй подруга Ганя,
Ищи єдни руки маме до збераня!
-Дай мі мішок на компери, Што вісит на плоті
Раз і два іх позбераме при скорій роботі
-Што ти мі ту радиш за якисе бздури,
То не сут компери- в Бортним-лем бандури!
Бандури зберали, ним ся обзернули
Почули- приіхалам вам помочи позберати грулі!
То Мариня аж з Боднарки до них приіхала
Взіала з собои дві мотики і брата- Михала.
Ним ся вшитки привитали і обцілували,
Юлка з Семціом (аж з заходу),
В двері задуркали
Пуст нас Ганцю ми з далека, не каж нам чекати
Приіхалисме ту до тя земляки зберати!
Юлька стоіт, як на чудо смотрит ся на ніого;
Семціо собі зас видумал нове дивне слово!
Семціо, Семціо зміняш слова як в хижи пантофлі.
То жадни земляки, лем звикли картофлі!
Хоцки слова цілком інши часом ся вживає
Лемко з лемком все ся даяк в світі доґадає.
Позберали компери, картофлі, землаки, грулі і бандури
Аж вшитки змучени під вишніом заснули.
Już wcześniej miałem przedsmak tego wierszyka bo Olka kiedyś mi o nim opowiadała :D jest super! Miło czytało się ten post przy akompaniamencie Susanny :)
OdpowiedzUsuń